БАДЊИ ДАН
Дан уочи Божића, 6. јануара по новом а 24. децембра по старом календару, зове се Бадњидан. Назив је добио по томе што се тога дана сече бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.
Шта је бадњак?
Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво (у неким крајевима јелово или борово), које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
Како се сече бадњак?
Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Тај ломљени део на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не сме се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.
Шта симболише бадњак?
Бадњак символички представља оно дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.
Тропар (глас 4):
Написано је давно да ће дјева Марија са старцем Јосифом, који је од семена Давидова, донети у Витлејем у утроби бесемено зачетог Христа. Настаде време рођења, али не беше ниједног места за то: Но као красна палата, пећина се царици показује. Господ Христос се рађа, да васкрсне пали лик људски.
БАДЊЕ ВЕЧЕ
Бадње вече, практично, спаја Бадњидан и Божић. Зато се у нашем народу каже за особе које су пријатељски блиске и везане да су “као Божић и Бадњидан”. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: “Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!” Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина зобљу и пшеницом, одговарајући: “Добро вече! Честити ви и ваша печеница!” Печеница се уноси у собу, где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило.
Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.
Слама
После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уноси бадњак и печеница. Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама символизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.
Вечера уочи Божића
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар “Рождество твоје…”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.
Преподобна мученица Евгенија и други с њом
Ћерка Филипа, епарха целог Мисира. Рођена у Риму. У то време беху хришћани изгнани из Александрије и живљаху ван града. Девица Евгенија посећиваше хришћане и свим срцем прими веру њихову. Одбеже од својих родитеља са два верна евнуха своја, крсти се од епископа Елије и прерушена у мушко одело ступи у мушки манастир, где прими монашки чин. Толико очисти срце своје подвигом својевољним, да прими од Бога благодат исцељења болних. Тако исцели и неку богату жену Мелантију. Но после ова жена хоћаше извући Евгенију на телесни грех, и не слутећи, да је Евгенија женско. Па како би одлучно одбијена од стране Евгеније, ова зла жена из освете оде епарху и оклевета Евгенију онако исто као некад жена Пентефријева целомудреног Јосифа. Епарх нареди те све монахе оковаше и у тамницу вргоше заједно с Евгенијом. Но када би изведена на суд, света Евгенија показа се своме оцу као његова ћерка. Обрадовани Филип тада крсти се са целим домом својим. И би Филип изабран за епископа александријског. Чувши за ово, римски цар посла неког опаког војводу Теренција који, дошавши у Александрију, тајно уби Филипа. Тада се света Евгенија пресели у Рим са мајком и браћом својом. У Риму је неустрашиво и ревносно преводила незнабошце у веру праву, нарочито девојке. Тако преведе у веру и неку красну девицу Василију. Ускоро Василија би посечена за Христа, како јој Евгенија и предсказа. Тада бише посечени и оба она евнуха, Прот и Јакинт. Најзад дође мученичка кончина и светој Евгенији. Од њене близине паде храм Дијанин и разруши се. Мучитељи је бацише најпре у воду, потом у огањ, но Бог је спасе. Јави јој се сам Господ Исус у тамници и рече јој, да ће она пострадати на сам дан Његовог Рождества. Тако и би. Мачем је посекоше 25. децембра 262. године у Риму. После смрти јави се Евгенија матери својој у великој слави, и утеши је.
Преподобни Никола војвода
Неки мисле да је овај велики светитељ био балкански Словен пореклом. У време цара Никифора Никола беше војвода и заповедаше над једним делом војске, која пође у рат на Бугаре. Успут Никола заноћи у једној крчми, где имаде једно велико искушење и један чудан сан. Тај сан се потпуно обистини у рату, у коме Грци беху страшно потучени од Бугара 811. године. Никола се спасе; па из благодарности према Промислу Божјем он остави свој војнички чин и замонаши се. Дуго се подвизавао и подвигом толико усавршавао да је постао велики прозорљивац и угодник Божји. Скончао мирно у IX веку и преселио се у блажено Царство Христа Господа.
Евгенија славна дева
Бога познала,
На службу се своме Богу
цела предала.
Времен живот жртвовала
вечном и трајном.
Срце своје обручила
Христу бескрајном.
Трпљењем je победила
злобу вражију.
И благодат задобила Евгенијо,
чудну, Божију.
C ангелима на небеси
Сад се радује,
Са свецима вечни празник
славно празнује.
Евгенијо, красна дево,
Бог те посвети,
Ти си сада и нас грешних
пред Богом сети.
РАСУЂИВАЊЕ
Победа над искушењем — победа је над смрћу. To доказује и један чудесан доживљај св. Николе војводе. Када овај војвода иђаше у војсци цара Никифора против Бугара, деси му се те заноћи у једној путној крчми. У крчмара беше ћерка девојка, која, занесена спољашњом красотом царског војводе, поче звати овога на грех. Никола је одби једном говорећи joj, да је то дело, на које га она зове, сатанско. Но бестидна девојка дође и други па и трећи пут у војводину собу и позиваше га на нечисто дело. Војвода је одби и други и трећи пут још одсудније саветујући је да чува девичанство своје, и не предаје ђаволу и тело своје и душу. Још joj на крају рече, да је он војник, и да иде у рат, пa je и недостојно и опасно по војника прљати се таквим неделом, које he Бога прогњевити a њега у сигурну смрт одвести. И тако овај богољубиви човек победи искушење. Сутрадан крете он c војском даље. Идуће ноћи виде он овакву визију: како он стоји на неком широком пољу, и види близу себе једнога силнога човека, како седи са претуреном десном ногом преко леве. Пред њима у пољу стајаху две војске једна према другој, грчка и бугарска. Онај силни човек рече му, да добро пази шта ће се сад збити. Никола гледаше и виде следеће: докле онај силни човек држаше десну ногу преко леве, дотле грчка војска побеђиваше бугарску војску, a када он промени став и претури леву ногу преко десне, тада навалише Бугари и страховито исекоше Грке. Онда онај силни човек приведе војводу ближе поклатој војсци грчкој. Цело поље беше покривено лешевима, и то све леш до леша. Само у средини тих лешева беше једно место празно, колико би једно тело људско могло заузети. Тада рече онај човек Николи: то место беше одређено за твоје тело, но како си ти прошле ноћи три пут победио ђаволско искушење, спасао си од смрти и тело своје и душу. To што виде Никола у ноћној визији, виде он тачно тако и на јави у време борбе. Грчка војска сва изгибе на бојном пољу, a Никола се врати дому жив, али не више у касарну него у — манастир.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам сабор (лик) праотаца, пророка и праведника на небесима и то:
1. како они пре Христа испунише закон Божји;
2. како они прорекоше Христа Господа, било речју, било сликом живота свога,
3. како сада ликују у Царству Христовом.
БЕСЕДА
о праведном Јосифу
Јосиф муж праведан… учини како му заповједи ангел Господњи (Матеја 1,19,24)
Треба се бојати Бога више него људи, и треба слушати Бога више него људе. То је наук живота праведнога Јосифа, сродника и заштитника Свете Деве Марије. Он живљаше на прекрету између закона и благодати, и беше веран закону, док се не јави благодат; а кад се јави нова благодат Божија, он поста веран благодати. Послушан слову закона он хтеде отерати Свету Деву, кад ова заче у пречистом телу своме Спаситеља света,но кад му ангел Божији јави, да је Марија зачела од Духа светога, он се трже од своје намере, и не отера је него учини како му заповеди ангел Господњи. Он не расуђиваше ништа од себе него слушаше вољу Божију. Зато га удостоји Господ славе велике и на земљи и на небу. Тихо о тајно он послужи Богу, а Бог га прослави јавно. И не само да се он удостоји царства Божијег, него и синови и кћери. Који би отац желео нешто више него да му син буде апостол Христов? А Јосиф имаше два сина апостола. Тако Бог прославља оне, који се Њега боје и Њега слушају.
О Господе велики, Боже праведнога Јосифа, помози и нама грешнима правду твоју љубити и Тебе се јединога бојати, Теби слава и хвала вавек. Амин.
