Veoma loše iskustvo u Dobojskoj bolnici na hirurgiji sa doktorom i sestrama !!!
Piše nam jedan građanin Doboja ! Vrijedi pročitati jer je Doboj u pitanju !
Pročitajte da se možete i vi nadati istom iskustvu !
Ispričat ću vam kao građanin Doboja tj rođeni stari Dobojlija svoje veoma loše iskustvo u Dobojskoj bolnici na odelenju HIRURGIJA blok A. 22 oktobra 2025 god sa kolima hitne pomoći doveo sam Oca u Dobojsku bolnicu na hirurgiju jer je Otac imao opekotinu na stopalu tačnije na velikom prstu noge i zglobu tog prsta gde su se stvorila dva plika koja su se zagnjojili i inficirali. Nekoliko dana sam u dogovoru sa doktorom porodične medicine lično previo Ocu ranu tj opekotinu, mazao kremom koju je preporučio dr porodične medicine i dao antibiotik koji treba da se popije dva puta dnevno. Pošto moje previjanje nije uspelo da sanira ozledu opet dr porodične medicine je rekao da odvedem Oca u bolnicu na hirurgiju na čišćenje i previjanje. Tako sam i uradio uz pomoć hitne pomoći koja je Oca uz moju pomoć odvela u bolnicu.
Ubrzo smo primljeni i pojavio se dr. Aleksandar Subotić koji je očistio ranu, a sestra je previla. Dr Subotić je predložio da Otac ostane nekoliko dana u bolnici kako bi se pratilo stanje povrede uz redovno previjanje. Otac je imao svoju redovnu terapiju za aritmiju srca koju redovno troši i dr Subotić je rekao da te lekove ostavim sestrama jer će mu one davati svaki dan redovno kroz vizitu. Tako smo i postupli. Sve je bilo ok taj dan i sutra dan kada sam dolazio Ocu u posjetu koji je uz moju pomoć izlazio na svojim nogama u wc dok su se sestre iznenadno čudile i gledale kako vodim Oca u wc ne ponudivši ni jedna pomoć nego su ostale u bunilu. Uveče je Otac javio mene sinu na telefon kako sestre ne žele da ga izvedu u wc već mu stavljaju kateter grubim postupkom što je njega bolilo i u tom bolu je odgurnuo rukom sestru jer naglašavm „ bolilo ga je“. Sestri nije bilo drago ni pravo pa je zvala dr Subotića koji je uključio sedative kako bi se Otac uspavao i na taj način nebih zvao sestre da mu pomognu već bi pod sedativima mokrio kroz kateter. Ja sam tu veče odmah otišao u bolnicu i razgovarao sa sestrom Vericom i Lidijom koje su bile arogantne i nepristojne zovući čuvara da me izvede na vani. Zvao sam direktora Gajića koji je hoće se tako bio u društvu sa dr Subotićem i oni su zvali sestre da vide šta se to dešava. Nakon par minuta zove me direktor na moj telefon i zajedno sa dr Subotićem preko telefonskog spikera mene ubjeđuju da je sve ok i da će biti sve ok i da će dr Aleksandar Subotić svaki dan posebno Oca obilaziti i gledati ranu. Sutra dan dolazim u bolnicu u posetu Ocu, na stubištu sretnem dr Subotića koji me odmah napao govoreći zašto si me zvao na moj privatni mobilni telefon, odakle ti moj br, zašto me nisi prvo pitao moćeš li me nazvati, ja tebe ne znam kao ni ti mene, da si me pitao ja bi ti odobrio da me nazoveš. Izvinuo sam se doktoru pred Ocem u sobi gde leži sa još pacijenata i upitam ga : doktore smijem li vas nazvati ako zatreba, a daBogda nikada ne zatrebalo da vas nazovem. On je rekao može nije problem nazovi kada god hoćeš u bilo koje vrijeme ako treba za Oca, i tako smo se razišli. Ali Otac je od tog dana postajao sve lošiji, nije se mogao nikako razbuditi, po čitav dan spava i ne budi se, ako mu dadnem da jede jede ne znajući za sebe i to žmireći u polu snu jede i pije po gutljaj i zalogaj dva. Lijekove koje sam ostavio na doktorov zahtev sestrama da mu daju svaki dan redovno sam ostavio u ladicu kod Oca i prebrojao koliko tableta ima u svakoj kutiji i posle dva dana kada sam video lekove i prebrojao vidim da mu sestre nisu dale niti jednu tabletu. Pitam sestre dajete li lekove ona kaće dajemo. Ja kažem na to: kako dajete kada je isti broj tableta koji je bio prekuče i danas. Zove sestra glavnu sestru Vericu koja kao podiće glas na ovu sestru i kaže: zašto niste dale kada sam vam rekla da redovno dajete. Zovem doktora za stanje Oca i on kaže nije to ništa to je bolničko ludilo, niko mu ne daje nikakve sedative, sestre mu daju njegove lijekove, a sestra upravo rekla da su dali kao malu dozu na preporuku doktora kako bi navodno umirile Oca koji je samo želio pomoć da se odvede u wc i da bude bez katetera. Kažem doktre Otac se ne budi, bunca, na razumije oko sebe, šta ste uradili ? Nismo ništa ne sikiraj se. Posle nekog vremena napišem privatnu poruku dr Subotiću upozoravajući da ako Ocu ne bude bolje pravdu ću tražiti u sudu i tužlaštvu ako je uopšte tamo ima jer svi koji su na funkcijama oni su u strankama, a ko je u stranci ima imunitet da radi šta hoće u Doboju nije kriv nizašta. Ubrzo dr zove na tel i kaže jesmo dali malu dozu BENSEDINA od 10 mg kada se Otac probudi da nebi smetao i dozivao sestre. Ali doktore 10 mg svaki put kada se probudi to bi oborilo ne zdravog čovjeka već konja i vola ? Ne sikiraj se, biće sve ok, Ocu je prst odličan i zarasta rana. Doktore nije više riječ o prstu već o stanju iz kojeg se Otac ne budi. Sve će biti uredu obećavam ti ne sikiraj se Otac će u ponedeljak izaći kući. Hajde ok. Prolazi vikend, dolazi nedelja, molim sestreda Ocu ne daju više sedative kako bi sutra mogao normalno izaći kući. Medicinske sestre kažu ok, ali uveče je opet bilo po starom „BENSEDINI“. Bilo je tu i mlađih sestara koje su možda i na praksi ili su od skora počele raditi pa nemaju iskustva pri davanju injekcija i traženja vene pa su Oca izbušile kao rešeto. Ruke i ramena u Oca su bukvalno plave i nema par centi kože da nije plava, a slike ću objaviti ispod teksta u prilogu. Znači osim što su se učile i izbušile ga i napravile takve hematome i otekline one su ga i trovale sedativima i dovele ga do stanja nedaj Bože nikome. Uveče me kao i noć prije yove me dr Subotić sam na telefon govoreći kako je obilazio Oca i rana je ok i da sutra dođem u 9 sati ujutro da on porazgovara samnom i da Otac ide kući. Sutra dolazim po Oca u 9:00, sestra kaže sačekaj malo dr je u operacionoj Sali. Čekao sam do 10:30 sa kolegom koji je došao sa autom da mi pomogne da izvedemo Oca iz bolnice kući koji je samnom čekao i on pola sata. Dr Subotić dolazi i kaža hajde da te riješim pa idem dalje, došli do Oca pogledao stanje i tvrdi da pospanost nije do njega i sestara već zdravstveno stanje Oca uopšte našto nisam mogao pristati i dozvoliti da mi kaže da je Otac sam od sebe u polusvesnom stanju. Moj kolega koji je bio samnom zna da mi je Otac pre dolaska u bolnicu bio slab samo na nogama ali je bio u svesnom stanju i zajedno se družili privatno. Izvezemo Oca i dovedemo kući 27 oktobra 2025 god. Da skratim, Otac naredna dva dana ne budi se kako treba, priča u snu, jede u snu kada mu dadnem, pije tako isto, svoje lekove nemože uzeti jer ne razume. Dolazio je doktor iz porodične medicine sa sestrom da mu previju prst na nozi kako je rekao u otpusnom pismi dr Subotić i vidjeli su stanje Oca da je omamljen i izgleda kao drigirana osoba koja se predozirala narkoticima. Zovem uveče dr Subotića i hitnu pomoć koja je došla u stan i dali Ocu dvije infuzije koje su mu tada malo pomogle ali kratko. Dr Subotić opet iskusno prebacuje da je Otac zdravstveno nestabilan na drugoj grani medicine koju on nije doktrirao, a da je njegov posao oko prsta uspješno saniran i tako ograđuje i štiti sebe i prebacuje odgovornost na drugog i kaže da ga vodim neurologu i drugim doktorima ( koji će popravljati ovo stanje koje je on sa sestrama i sedativima izazvao i narušili zdravlje moga Oca). Momci iz Hitne pomoći izmere Ocu pritisak koji je bio 80/50 na što su sami rekli da su ga sedativi oborili i smanjili mu pritisak ti BENSEDINI i da treba sada duže vremena da ta količina nestane iz krvi jer Otac nije zdrav i sposoban i ustanju da njegov organizam prečisti te BENSEDINE kao zdrava i jaka osoba. Dr iz Hitne je preko moga telefona pričao sa dr Subotićem i usglasili su da se Ocu dadnu infuzije preko noći pa ako nebude opet sve ok sutra opet u bolnicu. Posle dvije infuzije stanje se malo popravilo ali ujutro Oca opet nikako nisam mogao razbuditi i sa hitnom u bolnicu ponovo. Primljen oko 9:00 na urgentno. Dr neurolog je pregledao Oca i kaže da nije slučaj za njega i da je sa mozgom sve ok, da nema nekakvog nedaj Bože skrivenog moždanog, pregladao ga drugi hirurg i kaže sve ok, ali ipak na kraju ostaje na INTERNOM blok B. Lećao je Otac od 9:00 do 16:00 u dnevnoj bolnici gdje su mu uključili infuziju i izvadili nalaze. Odvezem sa sestrom Oca tek oko 16.30 na interno i tražim da porazgovaram sa doktorom koji će ga lečiti na tom odelenju. Dobijam odgovor možete misliti kakav. Taj dr. Mišo kome je određen Otac ne radi do ponedeljka do 3 novembra, a Otac je ostao na INTERNOM 30.oktobra četvrtak što znači da će Otac biti 4 puna dana bez doktora samo sa sestrama i njihovom pažnjom. Kada sam tražio ko mi može dati informacije i rezultate. Sutra dolazim Ocu u posjetu, Otac u istom stanju, priča samnom ali kao da je sve droge na svetu isprobao pa je polusvjestan tj nesvjestan. Pitam da li iko nadgleda Oca osim ovih sestara na internom koje su za razliku od sestara na hirurgiji kao sa druge planete. Sestre kažu da imaju dvije doktorice koje povremeno pogledaju ali one nisu zadućene za njega dok ne dođe dr Mišo. U međuvremenu pojavljuje se dr Nataša Filipović koju sam pitao osnovno za Oca. Prvo što i je rekla i ponovila tri puta ja moram kući, kraj je radnog vremena, ja ne vodimtvog Oca već dr Mišo i ja nemam nikakve nalaze niti mogu šta reći. Pa draga doktorice znači ako trenutno nema dr Miše Otac treba u besvesnom stanju ležati 4 puna i peti dan dok ne dođe taj dr. Šta ako iz nekog razloga dr Mišo ne dođe ni u ponedeljak hoće li Otac produžiti čekati u takvom stanju. Stvarno ja nemogu ništa reći bez dr Miše i ja moram sada ići kući. Danas nedelja odem sa Očevim prijateljom u posetu i stanje isto, ne menja se. Zvao sam razne privatne doktore sa kojima smo moj Otac i ja prijatelji za savjet. Svi kažu da je Otac zbog prekomernih sedativa dobio najblaži poremećaj svijesti koji se stručno zove SOMNOLENCIJA
Somnolencija, najblaži kvantitativni poremećaj svijesti, naziva se i patološka sanjivost (pospanost). Bolesnik spontano spava
Somnolencija je najblaži oblik kvantitativnog poremećaja svijesti, kada je bolesnik pospan, nezainteresiran za događaje u okolini.
Somnolentnost se javlja kod trovanja ugljičnim monoksidom (CO), kod predoziranja ili trovanja sedativima, barbituratima, neurolepticima, izraženog gubitka krvi, ili nakon teških fizičkih napora, dugotrajnih nesanica.
Odlučim večeras 03.11.2025. god nedelja da napišem poruku dr Aleksandru Subotiću oko 21:20 poruku na viber jer je kasno pa da ga ne yovem na tel, a poruku može pročitati i ujutru. Nakon par minuta minut dva, zove me dr Aleksandar Subotić na telefon onako kao sa prve ratne linije, haloooo zašto mi pišeš uveče na telefon, zaboravi moj broj, ti meni i sestrama prijetiš, sada ću te blokirati, još jednom nazoveš li zvaću policiju, tuži me ako hoćeš ja sam svoje uradio kako treba, samo napišeš li nešto o meni javno ja ću te tužiti, ja sam doktor na funkciji i položaju pa ćemo vidjeti kome će sud vjerovati, itd itd. Izgleda ovde u Doboju ako je neko doktor, a uz to sve je član vladajuće stranke da mu ni Bog ništa nemože o čovjeku da ne pričamo. Doktore tvoj zadatak je da liječiš ljude ne da ih truješ sedativima i benedinima uz pomoć neraspoloženih sestara koje još pored ovakvih nastupa traže veću platu i štrajkuju, po pravilu kojeg nema ovde u BiH doktor ne bi smjeo biti u politici i član stranke jer on treba da leči ljude. Napisao sam mu pismo koje ću takođe priložiti da svako može pročitati šta sam napisao i ko kome ovdje prijeti. Posle njegove prijetnje meni prijavio sam policiji koja kaže da naš razgovor i poruka koju sam poslao doktoru nema veze sa policijom i da tu oni nemaju šta raditi osim ako ne dođe do fizičkog kontakta. OK vidjet ćemo šta će biti ako slučajno Dr Subotić prijavi mene policiji hoće li policija reagovati isto kao i na moju prijavu.
Poruka koju sam poslao dr Aleksandru Subotiću glasi :
Pozdrav, saznao sam da je u Oca jedan vid somnolencije koja nastaje predoziranjem ili trovanjem sedativima, barbituratima i neurolepticima. A leči se osnovni poremećaj koji je doveo do somnolencije. Tako sam dobio informacije. Zašto štitite sestre koje su to uradile, zašto negirate da je Otac otrovan sedativima ??? Šta da radimo sada, možete li ikako pomoći da sa drugim doktorima Otac izađe iz somnolencije i povrati se, a sestre koje su mu to davale trebaju ići na sud. Znam da se sada i vi i sestre držite toga da ja nemam dokaza za to, da i dok dođe do suda kakav je naš sud treba proći godina dve najmanje i naravno nemogu lekovi u krvi biti toliko, ali su mu te doze oštetile zdravstveno stanje. Ja imam jednog Oca, a sestre baš briga nije njihov Otac bio. Ubrzo ću sve opisati i objaviti na svim portalima gde god mognem i objaviti slike kako su ga sestre izbole i čitavo telo mu je modro nenormalno, to je znak da su one mlade sestre učile se na Ocu dajući mu sedative kada vas nema po noći kako im on nebi smetao. Ako ima pravde u Dobojskom sudu i tužilaštvu osvetit ću Oca pa makar to meni bilo zadnje u životu. Na vašem je odelenju bio, pod vašim nadzorom, sada tražim od vas ako ima pravde kod vas i ljudskosti da uz pomoć doktora internista pomognete da se Otac izvuče iz ovog kriznog zdravstvenog stanja, da im kažete šta su sestre radile, koliko su davale dnevno puta i koliku dozu sedativa, jer somnolencija kako kažu se leči kako je nastala osnovni poremećaj je trovanje sedativima i dr. Pomozite sutra vi, dolazi napokon dr Mišo nakon pet dana kako Otac leži i niko ga ne uzima pod svoje ruke jer nema dr Miše, velika glupost. Nadam se da će te me shvatiti i nećete se ljutiti kao svaki put kada sam napisao poruku ili nazvao. Nije moja greška nisam ja vodio i lečio Oca na hirurgiji već vi i sestre ubice od Lidije pa nadalje. Kada budem sve opisao na javnim portalima i prikazao slike kakve su ruke moga Oca od sestrinih igala i nestručnog rukovanja nadam se da ću samo sestre spomenuti, a vama se zahvaliti. Do vas je, Otac nije predmet pa se može nadoknaditi Otac je jedan ja nemam više nijednog Oca niti ga mogu kupiti. Vidimo se sutra na vašem radnom mestu jer ću doći da nakon 5 dana konačno upoznam nezamenljivog dr. Mišu. Nadam se da ste sutra na poslu.
Ovo je (ne) delo (ne) stručnih sestara
Još nisam slikao ramena od iglica za farin ili fragmin
Zar da dovedem Oca u bolnicu i vratim ga u gorem stanju nego je došao, a došao je skoro na nogama, a izašao nezna za sebe.
Zašto histerišete, ljutite se, pretite mi, zato jer se osecate krivim i bojite se
Zato !!!!
To je sve poštovani građani, pripremite se za ovakvo iskustvo u Dobojskoj bolnici